Herojska vremena, rađaju i herojske poduhvate. Svedočimo zajedno sa našim istrajnim donatorima, da i dalje ima ljudi koji su svojim delima zaslužili da ponesu epitet heroja svog vremena, svako u nekom svom domenu. Priča ratnog veterana Stojića Markovića iz Vladimiraca i njegovog herojskog poduhvata od pre dvadeset četiri godine, dobila je srećan kraj tek nedavno, zahvaljujući brojnim ljudima, koji nisu dali da se herojsko delo ovog čoveka zaboravi tek tako.
Vredi podsetiti se ukratko i tog herojskog čina, tada mladog regruta Stojića Markovića, pripadnika Herojske 549. motorizovane brigade. 30.05.1999. godine, tokom jednog od mnogih zloglasnih tepih-bombardovanja od strane NATO avijacije, biva ranjen na položaju u selu Planeja. Iako i sam ranjen, nadljudskim naporima, izvlačio je svoje ranjene saborce ispod ruševina. Poduhvat vredan svakog divljenja i poštovanja. Međutim, kako to biva kroz našu tragičnu istoriju, barem kada je reč o odnosu prema ratnim veteranima, bez ikakvih zasluga i nagrada, Stojić se vraća u svoje rodno selo i nastavlja da živi na ivici egzistencije. Ipak ga teški životni uslovi, koje su dodatno otežale posledice ranjavanja, nisu sprečili da zasnuje veliku porodicu koju čine supruga Rada i četvorica sinova naslednika Stefan (14), Ognjen (12), Filip (10) i Ivan (2).
Nekad i sad
Nesreća nije napuštala Stojića ni na čas. Kao da nije bilo dovoljno sve što je proživeo i način na koji je živeo sa svojom porodicom, kuću koja im je bila sve, zahvatio je požar i odneo im sve što su do tad stekli. Taj nemili događaj, psihički je dotukao već u potpunosti izmučenog čoveka. Osuđeni su bili na boravak u trošnoj kućici, bez kupatila gde smo ih i zatekli prvi put prošle godine. Ipak i posle najcrnje noći, sviće novi dan. Zahvaljujući još jednom herojskom delu, njegovih saboraca, okupljenih u udruženju Herojska 549. motorizovana brigada „Car Dušan silni“, koji nisu zaboravili Stojića, kao što ni on nije te davne 1999. godine zaboravio svoje ranjene drugove, kontaktirali su našu organizaciju, nakon čega je i pokrenut veliki projekat pomoći izgradnje kuće porodici Marković.
Nekad i sad
Za života ću vas slaviti. Ovo koliko ste pomogli mojoj deci, ne mogu vam se nikada odužiti – prve su reči bile Stojića nakon okupljanja u njihovom novoizgrađenom domu u Vladimircima.
Uživali smo svi, na maloj ceremoniji useljenja, koja je organizovana u čast završetka jednog od naših najvećih projekata. Zajedno sa predstavnicima opštine Vladimirci, koji su takođe uzeli učešća u ovom projektu, tako što su obezbedili plac za izgradnju kuće i 500.000 dinara namenske donacije u građevinskom materijalu, članovima već pomenutog udruženja veterana 549. motorizovane brigade na čelu sa generalom Stojanom Konjikovcem, koji su pokrenuli celu ovu akciju i dali svoj maksimalni doprinos kako bi se što više ljudi uključilo, predstavnicima lokalnih medija RTV AS i brojnim volonterima naše organizacije, zvanično je predata novoizgrađena kuća na korišćenje porodici Marković.
Šta da vam kažem, svi smo presrećni. Jedva čekamo da se skroz preselimo ovde, čekamo da se završi školska godina, pa ćemo onda. Do tada ćemo još sređivati šta treba i prenositi stvari. Ne znam čemu smo se više obradovali, da li sobama, kupatilu, dvorištu, sve je odlično. Hvala Bogu, hvala svima vama, svim dobrim ljudima – vidno uzbuđen i emotivan je bio Stojić.
Nekad i sad
Pitali smo i majku Radu za utiske.
Najbitnije mi je što deca konačno imaju kupatilo. Veliki su već, a tamo u staroj kući niti su sobe imali, a teško im je padalo to što nisu mogli ni da se okupaju kako treba. Sad kada je sve novo, lakše će biti, novi život za sve nas – zadovoljna je bila i majka Rada.
Nekad i sad
Dečaci su ponosni na svog tatu i na njegovo herojsko delo, a ponosni su i na svoj novi dom, koji je došao, možemo slobodno reći i kao jedan vid nagrade za to što je njihov otac učinio.
Sobe su nam super i sad ima svako svoj krevet, jer to nismo imali u staroj kući. Tamo smo svi morali zajedno da spavamo. Jedva čekamo da se završi škola i da se preselimo ovde. Imamo već nekoliko drugara u ovoj ulici, tako da ćemo se družiti sa njima – rekli su nam Stefan i Ognjen.
Nekad i sad
U svakom pogledu je ovo bio jedan od naših najzanimljivijih i najvećih projekata do sada. Protekle godine smo utrošili 3.611.599 dinara, a početkom ove godine smo utrošili dodatnih 3.266.716 dinara, što nas dovodi do ukupne, ali još uvek ne i konačne cifre od 6.878.316 dinara. U tu cifru je uključena izgradnja montažne kuće veličine 85m2, plaćanje administrativnih taksi, priključaka za vodu i struju, usluge javnog beležnika, usluge geometara i opremanje kuće osnovnim nameštajem (trpezarijski sto, šest stolica, kuhinjski elementi, četiri kreveta samca, bračni krevet, ugaona garnitura, tri ormana, jedan kompjuterski sto i radna stolica) i belom tehnikom (šporet na drva, električni šporet, frižider i veš mašina).
Nekad i sad
Moramo istaći nekolicinu ljudi i preduzeća, koji su pomogli, da se ovaj projekat završi na najvišem mogućem nivou. Radove na izgradnji montažne kuće izvodila je firma Luks mont iz Ivanjice koja je omogućila najpovoljniju moguću cenu za radove, zatim projektantski biro Eko smart projekt g-đe Tanje Beljić koji je besplatno uradio projekat i koordinirao sa nadležnim službama oko dobijanja odgovarajućih dozvola, firme Beohram koja je obezbedila besplatno kompletnu PVC stolariju za kuću, firmi Tehnounion energy , grupi donatora iz Rusije, našim Srbima iz Kine kao i jednom anonimnom donatoru.
Nekad i sad
Zaista nije bilo teško sprovesti ovakvu jednu akciju, kada se svi udruže i načine jedan herojski poduhvat. To je uostalom i najmanje što smo mogli da učinimo, za žrtvu koju je podneo Stojić Marković, braneći našu zemlju. Dao je primer svojim sinovima kako se treba boriti, a naša organizacija, zajedno sa svim navedenim ljudima koji su učestvovali, dala je primer toj deci kako izgleda sabornost i bratoljublje na delu.
